Rat od 108 dana: Kakav je stvarni bilans rata u Persijskom zalivu

Kada su američki i izraelski avioni 28. februara započeli napade na Iran, malo ko je verovao da će Bliski istok ući u najduži i najskuplji regionalni rat poslednjih decenija. Više od tri meseca kasnije, uz posredovanje više država i pod snažnim pritiskom međunarodne zajednice, postignut je okvirni sporazum o prekidu vatre. Borbe su utihnule, ali brojke koje ostaju iza rata pokazuju razmere sukoba kakve region nije video još od američke invazije na Irak.

Rat je trajao približno 108 dana. Za to vreme vođene su vazdušne, pomorske i raketne operacije na prostoru od Persijskog zaliva do Levanta. Uništavani su vojni aerodromi, raketne baze, protivvazduhoplovni sistemi, mornarička infrastruktura, komandni centri i objekti povezani sa iranskim nuklearnim programom. Istovremeno, Iran je uzvratio masovnim raketnim i dronskim napadima na Izrael, američke baze u regionu i pomorske ciljeve u Zalivu.

Najveću cenu platio je Iran. Međutim, ni Sjedinjene Države i Izrael nisu izašli iz rata bez ozbiljnih troškova, kako finansijskih tako i političkih.

Jedno od najtežih pitanja odnosi se na ljudske žrtve. Konačni bilans još nije poznat, a različite organizacije iznose različite procene. Prema podacima iranske vlade, tokom rata je poginulo najmanje 3.468 ljudi. Organizacija HRANA, koju često citiraju međunarodni mediji, procenjuje da je broj stradalih dostigao 3.636. Od toga je identifikovano oko 1.701 civil, među kojima više od 250 dece, dok je 1.221 poginuli pripadnik vojske i bezbednosnih struktura. Za više stotina žrtava nije bilo moguće odmah utvrditi status.

Iranski predstavnici pri Ujedinjenim nacijama još početkom marta govorili su o najmanje 1.332 poginula civila, što pokazuje da je civilno stanovništvo bilo među glavnim žrtvama kampanje bombardovanja.

Ukupan broj ranjenih u Iranu premašio je 26.500 ljudi. Među njima se nalazi i veliki broj dece, a pojedine provincije bile su izložene višenedeljnim vazdušnim udarima.

Na izraelskoj strani gubici su bili znatno manji, ali ipak najveći koje je zemlja pretrpela u direktnom sukobu sa Iranom. Prema dostupnim podacima, poginulo je 43 ljudi, među kojima 27 civila i 16 pripadnika vojske. Više od 8.500 osoba je ranjeno u raketnim i dronskim napadima.

Američka vojska izgubila je 15 pripadnika oružanih snaga, dok je više od 500 vojnika ranjeno tokom operacija širom regiona.

Ako se posmatra isključivo vojni aspekt sukoba, Iran je pretrpeo najteže udarce. Prema procenama koje je objavio Rojters, uništena je približno trećina iranskog raketnog arsenala. Proizvodni kapaciteti za izradu balističkih projektila vraćeni su godinama unazad. Tokom rata presretnuto je više od 1.500 iranskih raketa i oko 6.000 dronova. Uništeno je 161 vojno plovilo, dok je čak 82 odsto sistema protivvazduhoplovne odbrane izbačeno iz funkcije.

Posebna meta bili su objekti povezani sa nuklearnim programom. Napadani su istraživački centri, postrojenja za obogaćivanje uranijuma, podzemni kompleksi i proizvodni pogoni. Ipak, uprkos ogromnoj vatrenoj moći, Vašington i Tel Aviv nisu uspeli da potvrde potpuno uništenje iranskog nuklearnog potencijala. Američke obaveštajne procene i dalje smatraju da bi Iran, ukoliko donese političku odluku, mogao da razvije nuklearno oružje za manje od godinu dana.

Finansijski bilans rata jednako je impresivan kao i vojni. Samo američke operacije tokom prvih nedelja merene su desetinama milijardi dolara. U sukobu su korišćeni strateški bombarderi B-2, lovci F-35 i F-22, krstareće rakete „Tomahavk“, nosači aviona i ogromna logistička infrastruktura raspoređena od Mediterana do Indijskog okeana. Analitičari procenjuju da će konačni račun Vašingtona verovatno premašiti 50 milijardi dolara.

Izrael je vodio najintenzivniju vazdušnu kampanju u svojoj istoriji. Hiljade letova, mobilizacija rezervnog sastava i stalno angažovanje protivraketne odbrane proizveli su troškove koji se procenjuju na više desetina milijardi dolara.

Ipak, najveći ekonomski gubitnik ostaje Iran. Pored uništene vojne infrastrukture, zemlja je mesecima trpela posledice poremećaja izvoza nafte i ograničenja pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz. Inflacija je dodatno ubrzana, industrijska proizvodnja opala, a šteta na infrastrukturi meri se desetinama milijardi dolara.

Međutim, ratovi se ne završavaju onda kada prestanu bombardovanja, već onda kada postane jasno da li su ostvareni politički ciljevi. U tom pogledu slika je mnogo složenija.

Sjedinjene Države i Izrael uspeli su da ozbiljno oslabe iranske vojne kapacitete. Uništen je značajan deo raketne infrastrukture, mornarice i protivvazduhoplovne odbrane. Međutim, iranski režim nije srušen. Državni aparat je opstao, a vlast je uspela da sačuva kontrolu nad zemljom uprkos ogromnim gubicima.

Zbog toga će se ovaj rat verovatno pamtiti kao sukob u kojem je vojna pobeda bila mnogo jasnija od političke. Posle 108 dana borbi, više hiljada poginulih, desetina hiljada ranjenih i štete koja se meri stotinama milijardi dolara širom regiona, ostaje utisak da nijedna strana nije ostvarila sve ono zbog čega je u rat i ušla.

Bliski istok danas jeste drugačiji nego što je bio krajem februara. Iran je slabiji nego pre početka sukoba. Izrael je pokazao vojnu nadmoć. Sjedinjene Države su demonstrirale sposobnost projekcije sile na globalnom nivou. Ali nijedno od ključnih pitanja zbog kojih je rat počeo nije definitivno rešeno. Upravo zato mnogi analitičari upozoravaju da bi prekid vatre mogao predstavljati samo kraj prve faze krize, a ne i njen konačni završetak.